Дивљи радови угрожавају манастир Зочиште

Албански грађевинари не обазиру се на заштићену зону и међународне гаранције.
„Радници албанске фирме ушли су шест метара у наш посед испод манастира и оштетили један гроб на православном гробљу”, каже јеромонах Стефан игуман манастира Зочиште. „Нико нас ништа није питао нити консултовао, иако је ово специјална заштићена зона у којој није могуће на такав начин изводити радове”, каже игуман чији храм је јуче прославио своју славу свете бесребренике Козму и Дамјана.


Игуман Стефан апелује на то да се хитно заштити светиња и њено скромно имање, уз чврсту веру да су светитељи свих ових година страдања манастира највише чували и обнављали најважнију светињу ораховачког краја где се и чувају њихове чудотворне мошти. Страдања манастира почињу отмицом свих чланова братства које је извела ОВК 1998. године, од тада је манастирски комплекс потпуно уништен, храм миниран, па обнављан. Игуман се сада суочава са новим невољама и притисцима, овога пута са званичним локалним косовским институцијама.
Грађевинска фирма коју су ангажовале власти општине Ораховац је багерима и грађевинском механизацијом однелаземљу и поткопалаузвишење испод гробља и манастира, оштетилаједан гроб и довела у опасност манастир који се иначе налази на клизишту које је већ раније санирано.

Међународним гаранцијама које су постале саставни део локалног косовског законодавства успостављене су специјалне заштићене зоне око светиња и објеката Српске православне цркве како би се на тај начин спречило рушење, узурпирање или променила намена објеката или имања. Тако је на папиру и према законима које би требало да примењују нове косовске власти, међутим,реалност је, у највећем броју случајева,потпуно другачија. Закон се примењује према осећају локалних моћника који власт спроводеонако како одговара њиховим патриотским и националистичким назорима. Такви чиновници ван закона прописују другој слабијој групи на основу своје личне процене већину основних животних, економских, културних, па чак и верских потреба. Коме је потребно да један тако девастиран и храм и његове становнике на овакав начин узнемирава? Узалуд је Кфорпостављао километре бодљикаве жице и препустио чување манастира косовској полицији. Власти су то игнорисале и показале себи и својим следбеницима да се у приватни посед онога који се доживљава као слабији и туђ може ући и рушити. У имање својих сународника се по правилу не дира, тако ни ораховачке власти нису желеле да уђу у поседе Албанаца који се налази поред манастира. Да су то урадили гробље би остало читаво а манастир био безбедан. С друге стране, Албанцима би морали да плате одштету, аСрбима и цркви у специјалној заштићеној зони нико неће платити.
–Мене све ово подсећа на онај период од 1974. године, па до деведесетихкада су нам институције учиниле живот неподношљивим. А на још веће понижење наиђеш када кренеш да тражиш правду јер тада схватиш да си беспомоћан. Док је било ових странаца нешто се и могло, чинило нам се да постојинеко,макар да нас види –каже К.П. који је цео радни век провео у „Орвину”, фабрици за производњу вина и ракије.
Да патње оних који су остали и који се враћају ретко ко види показује и пример Срба повратника у село Зочиште. Њих манастирска невоља једнако плаши, таман као и то што у својим повратничким кућицама где живе, на овим температурама немају ни воде ни струје.Како било да било, једни упорно долазе у своју светињу без обзира на ситуацију и прилике, док се други труде да им тај повратак обесмисле. Док је јуче у Зочишту слављена слава локални Албанци са заставама и гласном музиком из аутомобила јавно су показивали Србима, гостима манастира,шта је чије и да имају нешто против и њих и манастира. С друге стране, у породицама истих ових који јавно мрзе и вичу на светињу, иза затворених врата, негује се поштовање према чудотворним моштима светих лекара Козме и Дамјана. Многи Албанци, свих ових година, никада нису престали да долазе, чак и на рушевине манастира по помоћ и излечење болесних. Најчешће у сумрак, кад је најмање сведока, улазе у светињу. Неки се враћају излечени.
----------------------------------------------
Борба против специјалних зона
Цео проблем са Зочиштем показује да ће се у опасности убрзо наћи и суседно село Велика Хоча која са својих једанаест средњовековних црква, фрескама и иконама, архитектуром и винаријама треба да постане специјална заштићена зона. Председник општине Ораховац Смајл Љатифи отворено се противи свему томе јер се, како кажу извори из међународне заједнице, плаши да Срби могу добити превише самосталности и могућностодлучивања. То што се на тај начин крше обавезе према међународној заједници и локалним законима мало кога занима. Пре неколико недеља грађевинским радовима поткопана је и готово срушена црква Свете Недеље у старом делу Призрена, а велики грађевински објекат изграђен у непосредној близини споменика косовским јунацима на Газиместану још није уклоњен.
----------------------------------------------
Теодосије: Зочиште је озбиљно угрожено
„Озбиљно је угрожен манастир Зочиште. Општина Ораховац изводи спорне радове без икакве сагласности манастира и Епархије и то не само у оквиру специјалне заштићене зоне која је заштићена међународним гаранцијама и локалним законима, већи на самом манастирском имању. Радови се настављају и поред протеста манастира и канцеларије ЕУна Косову. Дубоко смо забринути због овог поступка јер не можемо да разумемо како општина може да ради противно локалним законима и међународним принципима”, изјавио је епископ рашко-призренски Теодосијеза Радио КиМ.
Живојин Ракочевић